Šta je meni Mostar a šta sam ja Mostaru,

zna svaka latica u beharu.

I kestenovi u Lea Bruka

i svaki kamen Kujundžiluka.

Zna tužna moja mala košćela

i ona koja me je pod njom volela

i znaju odbegli drugovi moji

rasuti po svijetu u sudnjem bijegu

i zna Kapela na Bijelom Brijegu

koju sam izmislio a sad postoji.

I svaka trešnja ma gde cvetala

u detinjstvu se sa mnom sretala.

Znam, svaki kamen Starog mosta

ne gleda mene kao gosta.

Ali ne znam s ljudima, šta je s njima

i koliko mene u njima ima

i da li će me u neku jesen poznu

kao Aleksu izliti u bronzu.

3.9.2024.