Preko preče, naokolo bliže...

Najave predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o „vraćanju Panamskog kanala SAD“ aktualizovale su, u svetskoj javnosti, priču o plovnom putu koji spaja Atlanski i Tihi okean. Međutim, jedan Novosađanin, profesor Medicinskog fakulteta u tom gradu je, pre dvadeset godina, napisao roman Panamski kanal u kojem je, mašti na volju, pripovedao o gradnji Kanala.

I ne samo o gradnji. Još više, ugledni dr medicinskih nauka, piše o životu „uz“ Panamski kanal. U najboljoj tradiciji pikarske proze prethodnih vekova, Vasilije Topalov beleži uspomene Dž. Harimana koji može ali i ne mora da bude piščev „alter ego“. Metodom „pronađenog rukopisa“ autor romana se približava postmodernističkom tipu pripovedanja, a knjiga je ilustrovana fotografijama iz realnog Profesorovog života kojem je pridodata romaneskna „nota“.

„Džejmsbondovske avanture“ glavnog junaka romana Panamski kanal stapaju se, neosetno, sa životima stanovnika od Kube do Jugoslavije (gde se radnja i završava), ali i „junaka“ pripovesti – Harimana Forda. Istorija zapisuje, veli Topalovljev „Ćamil-fra Petar“ da je zonu vodenog prolaza između dvaju okeana, SAD otkupila od Paname za 10 miliona dolara. Budućim plovnim putem, širine 8 km, značajno je skraćena trasa između Atlanskog i Tihog okeana, a 1903. godine, na tom prostoru stvorena je država Panama, deo nekadašnje teritorije Kolumbije.

Pesnici (Darije Erera, Rikardo Miro), predsednik SAD Teodor Ruzvelt, vračevi i šamani pojavljuju se na stranicama romana Vasilija Topalova. Ženski likovi Panamskog kanala Rut, Sarita i naročito Mari Fortuna stvaraju utisak da je, osim političkog i avanturističkog, poznati novosadski kardiolog napisao i ljubavni roman.

„Najbliži“ po karakteru stvarnom autoru romana, dr Vasiliju Topalovu, jeste dr Ronaldo Rosua, „naš čovek iz Havane“ koji je, na „na ravnoj nozi“ bio sa predsednikom SAD Teodorom Ruzveltom. Topalov donosi njihovu prepisku tokom gradnje kanala po kojem je roman i stekao naziv. Dragoceni snimci Ruzvelta koji je posetio brojne radnike tokom gradnje jednog od simbola naše civilizacije doprinose uverljivosti pripovedačevog glasa, što utiče i na tematski sloj dela.

Ovaj kratak osvrt/prikaz dela objavljenog u izdavačkom preduzeću Svetovi iz Novog Sada pre 20 godina jeste i pokušaj autora ovog teksta da oda priznanje i autoru romana – dr Vasiliju Topalovu. Pored mnoštva izlečenih pacijenata na klinikama širom sveta, „dr Vasa“ je uspeo je da, makar tokom čitanja romana Panamski kanal, izleči i dušu čitalačku...