Stranstvovanja Jovice Tontića

Jovica Tontić. Lutanja. Banja Luka: Književna zajednica „Vaso Pelagić“, 2025.

Nije nimalo slučajno da pesnički opus Jovica Tontić, započinje pesmom „Stranac“. U okviru jednog od tri ciklusa prve zbirke poezije Lutanja pod naslovom „Pjesme mraka i nade“, pesnik rođen u Sanskom Mostu 1985. godine, suočava se sa činjenicom da je

„ovo (je) jedan velik svijet

nijedan drugi nije mu sličan 1“.

Ipak, uspeo je. Nastavio je da peva, poeziju i stvarnost sniva. Taj i takav „stranac“ iz banjalučkih noći, vraća nas izvorima života i poezije same jer se, „između mraka i nade“ javljaju: Dan, Maslačak, Svitanje, Nebo, ali i Odisej bez Itake, Tezej i Laokoon. Svi naslovi, ali i „sadržaji“ Jovičinih pesama bogate se značenjima otklona od ovog sveta, a ideja pesničkog subjekta da se odalji, izdvoji (iz mase, gomile, „politike“...) (za)dobija svoje puno opravdanje i u druga dva ciklusa Lutanja: „Paunov rep“ i naročito „Jesen i prolupavanje“.

U završnom ciklusu prve zbirke, tako „miljkovićevski“ intonirane, (po)stoji pesma Asketski hedonizam u koje je „zaogrnuta“ istinska poetika autora Jovice Tontića. Poznato da je „da dolazi“ iz poznate „poets family“ (otac Jovo i Stevan Tontić...), a kazuje:

Dok ljudi se grupišu

oko idola i ideja,

...

ja trebam,

imati prostor.

U pesmi istog ciklusa Sve je to zbog lošeg vina „ni traga ni glasa“ od ambijenta iz stihova Arsena Dedića u izvođenju najpopularnije jugoslovenske pop-rok grupe. Nema ni „Kristine“ iz pesama Zdravka Čolića. Naprotiv. Sve je oporo, gusto i tmasto.

sipao sam vino,

pehar prolio,

vino se prolilo.

Kvalitete pesničke zbirke Jovice Tontića pod naslovom Lutanja uočili su Mihajlo Orlović i Željko Džafić u propratnim tekstovima izdanja.

Nedavno je Jovica, sa staništem u najvećem gradu Republike Srpske, objavio drugu pesničku zbirku Moj plavi cvijet koja čeka promocije, dok se, „lutanja“, nastavljaju...

Aleksandar Radović, Novi Sad

1 - Jovica Tontić, Lutanja. Banja Luka: Književna zajednica „Vaso Pelagić“, 2025, 9.